Golosemenice (-{Gymnospermae}-) su biljke sa semenom kod kojih semeni zametak nije zatvoren u listolike organe. Najcesce semeni zametak lezi na listu (megasporofilu) unutar sisarke. Listovi golosemenica su veoma razliciti: sitni ljuspasti kod tuje; iglicasti kod kleke, jere i bora; lepezasti kod ginka i perasto deljeni kod cikaca. Grupa golosemenica obuhvata 4 savremena razdela sa 947 vrsta. Sve savremene i izumrle golosemenice su drvenaste i visegodisnje biljke, u formi zbuna ili drveca. Hrane se fotoautotrofno, izuzev dve parazitske vrste — -{Gnetum trinerve}- i -{Parasitaxus ustus}-. Golosemenice su vise ili manje prisutne u sumama na svim kontinentima izuzev Antarktika, sa najvecom brojnoscu u severnoj cirkumpolarnoj zoni, gde grade biom tajgi. Poznate vrste su borovi, jele, smrce, Panciceva omorika, arisi, cempresi i ginko. Znacaj golosemenica se, sem ekoloskog, nalazi i u njihovoj upotrebi u industriji, u ishrani zivotinja, hortikulturi i pejzaznoj arhitekturi, zastiti od erozija.
