Рифт представља место где се две
тектонске плоче Земљине коре раздвајају, и као такав, представља пример екстензионе
тектонике. Типичан рифт састоји се из једног спуштеног блока Земљине коре, који се назива грабен, а који је ограничен паралелно постављеним нормалним раседима. Кретањем блокова дуж ових
раседа формира се рифтна долина. Рифтна долина ограничена је
средњеокеанским гребенима. Централна оса једног рифта углавном садржи вулканске стене (
базалте), и највећи број активних рифтова карактерише се активним вулканизмом. Највећи рифтови јављају се дуж централне осе средњеокеанских гребена, где се, дуж
дивергентних граница тектноских плоча, формира нова
океанска кора.
