Речник је лексикографско дело које садржава попис
речи, те израза неког језика (или више језика) изабраних, распоређених и објашњених по неком начелу, те поређаних абецедним или концептуалним (тематским) редоследом. У основи се разликују језички речници и предметни речници као што су
енциклопедија и
лексикон. Језички речник се првобитно бави језиком, односно лексичким јединицама језика и свим њиховим језичним особинама. Неретко настоји да, барем имплицитно, одговори на потребу утврђивања лексичке норме датог језика. Проучавањем речника, као и вештином састављања речника (прикупљање, опис и презентовање грађе) бави се лексикографија.