Каракачани (грч. σαρακατσάνοι) су грчка етничка група која је живела на планини Пинду, у Грчкој, а насељавала је и источне делове Старе планине у Бугарској. Углавном су номади, чувају овце од којих користе млеко, месо и вуну. Справљају качкаваљ, чију су технологију од њих преузели и српски старопланински чобани. У Србији их зову и Ашанима или Црновунцима, с обзиром на то да су неговали стари балкански сој оваца тзв. какракачанску овцу. Православне су вере и говоре каракачанским дијалектом. Данас их, поред Грчке, има у Бугарској (око 15. хиљада), у Македонији, Албанији и Малој Азији. У Србији се нису задржали. Три су тумачења порекла речи „каракачан“. По једном, име им долази од турске речи -{karakaçan}- или -{kırkaçan}-, што значи „онај који оставља необрадиву земљу“ или „који напушта планину“, по другој, од две турске речи „кара“ - црн, и „качан“ - бегунац, и треће, од арумунске речи -{sarac-tsani}-, што означава „сиромах“.

Каракачаните са гръцкоговореща етническа общност, основно живеещи в планините Пинд в Гърция и Източна Стара планина в България. В миналото са били номади, препитаващи се с отглеждането на овце, преработка и продажба на мляко, месо, вълна. По-голямата част от каракачаните имат гръцко национално съзнание. Отличават се със свой бит и култура, която няма аналог. Говорят каракачански диалект на гръцкия и са източноправославни християни.

Каракачани (грч. σαρακατσάνοι) су грчка етничка група која је живела на планини Пинду, у Грчкој, а насељавала је и источне делове Старе планине у Бугарској. Углавном су номади, чувају овце од којих користе млеко, месо и вуну. Справљају качкаваљ, чију су технологију од њих преузели и српски старопланински чобани. У Србији их зову и Ашанима или Црновунцима, с обзиром на то да су неговали стари балкански сој оваца тзв. какракачанску овцу. Православне су вере и говоре каракачанским дијалектом. Данас их, поред Грчке, има у Бугарској (око 15. хиљада), у Македонији, Албанији и Малој Азији. У Србији се нису задржали. Три су тумачења порекла речи „каракачан“. По једном, име им долази од турске речи -{karakaçan}- или -{kırkaçan}-, што значи „онај који оставља необрадиву земљу“ или „који напушта планину“, по другој, од две турске речи „кара“ - црн, и „качан“ - бегунац, и треће, од арумунске речи -{sarac-tsani}-, што означава „сиромах“.

Каракачаните са гръцкоговореща етническа общност, основно живеещи в планините Пинд в Гърция и Източна Стара планина в България. В миналото са били номади, препитаващи се с отглеждането на овце, преработка и продажба на мляко, месо, вълна. По-голямата част от каракачаните имат гръцко национално съзнание. Отличават се със свой бит и култура, която няма аналог. Говорят каракачански диалект на гръцкия и са източноправославни християни.