Илири је заједничко име име племенима трачко-илирске гране
индоевропске језичке породице, настањених некада у подручјима од
Панонске низије па до обала
Јадранског мора и јужне
Италије. Густав Косина сматра да су поријеклом из
Лужица у
Њемачкој одакле су дошли на
балканско подручје и изазвали сеобу
Грка. У ове крајеве дошли су око 1300 година прије нове ере. Процес њиховог досељења значио је крај за
бронзанодопске заједнице које су прије њих живјели у тим просторима (које на подручју
Истре називамо Градињци). Римском окупацијом долази до депортације дијела становништва и до постепене асимилације остатака. Доласком
Словена у ове крајеве, вјероватно се само у планинским крајевима сачувало становништво изворно илирског рода. Илири нису живјели у организованој држави, него у племенским заједницама. Изузетак је раздобље од
250. п. н. е. до
167. п. н. е. када су живјели у организованој држави. Познати су им краљеви
Агрон, Епулон и краљица
Теута.
