Теорија сазнања (такође
епистемологија или
гносеологија) је област
филозофије која истражује могућности, корене настанка и крајње домете људског сазнања. Иако покушаји развоја одговарајуће теорије сазнања потичу још из
Антике и
Платонове филозофије, епистемологија је званично почела да доминира Западном филозофском мишљу тек од
Декарта и
Лока, као последица расправа између
рационалиста и
емпириста о важности концепата »
априори« и »
апостериори« приликом стицања сазнања о нечему. Савремени
постмодерни мислиоци, укључујући многе
феминистичке филозофе, су поставили, или предложили контекстуализацију сазнања као део интерсубјективног процеса.
