Емпиризам је у
филозофији,
правац према којем се целокупно сазнање заснива на искуству. Његова основна гносеолошка теза јесте да нема урођених
идеја, већ само стечених („Ништа не постоји у разуму што пре тога није било у чулима“). У
методологији,
правац који прикупља, обрађује и процењује емпиријске чињенице и уопштава сазнања индуктивним закључивањем. У
психологији, према овом схватању,
човеково
мишљење и
понашање готово је у потпуности резултат личног искуства, док наслеђе има сасвим неважну улогу.
