Назив диносаурус потиче од грчких речи деинос (страшан) и саурус (гуштер), а дао га је енглески зоолог, сер Ричард Овен, 1841. Људски поглед на ова бића мењао се током времена. Прво су замишљани као велики, летаргични рептили и сликани су као усамљене животиње које лутају по мочвари, вукући за собом своје дугачке репове. Тек крајем шездесетих година овог века, са открићем деинонихуса (-{Deinonychus}-), било је јасно да то није никакав инфериорни, троми гуштер већ високоспецијализован предатор, морфолошки сличнији птици него гмизавцу. Тада мала група палеонтолога на челу са Џоном Остромом износи виђење диносауруса као топлокрвних, друштвених животиња, савршено прилагођених условима своје средине.

Назив диносаурус потиче од грчких речи деинос (страшан) и саурус (гуштер), а дао га је енглески зоолог, сер Ричард Овен, 1841. Људски поглед на ова бића мењао се током времена. Прво су замишљани као велики, летаргични рептили и сликани су као усамљене животиње које лутају по мочвари, вукући за собом своје дугачке репове. Тек крајем шездесетих година овог века, са открићем деинонихуса (-{Deinonychus}-), било је јасно да то није никакав инфериорни, троми гуштер већ високоспецијализован предатор, морфолошки сличнији птици него гмизавцу. Тада мала група палеонтолога на челу са Џоном Остромом износи виђење диносауруса као топлокрвних, друштвених животиња, савршено прилагођених условима своје средине.