Бодљокошци (-{Echinodermata}-) су животиње које живе искључиво у морској води већином на дну, где се крећу пузањем или су заривени у подлогу, а има и сесилних врста. То су једине животиње са целомом које су радијално симетричне на одраслом ступњу. Ларва им је, међутим, билатерално симетрична. Скелет је мезодермалног порекла, док је код осталих бескичмењака ектодермалног порекла. Скелет се налази испод епидермиса у виду чврстих плоча које код неких бодљокожаца могу да срасту у чврст оклоп (морски јежеви), док су код других међусобно спојене мишићима. На скелетним плочама се формирају квржице и бодље, а код неких бодљокожаца (морске звезде и јежеви) се бодље могу завршавати клештолико (педицеларије) и тиме добити улогу у чишћењу оклопа, исхрани или се чак на њима могу налазити отровне жлезде.

Бодљокошци (-{Echinodermata}-) су животиње које живе искључиво у морској води већином на дну, где се крећу пузањем или су заривени у подлогу, а има и сесилних врста. То су једине животиње са целомом које су радијално симетричне на одраслом ступњу. Ларва им је, међутим, билатерално симетрична. Скелет је мезодермалног порекла, док је код осталих бескичмењака ектодермалног порекла. Скелет се налази испод епидермиса у виду чврстих плоча које код неких бодљокожаца могу да срасту у чврст оклоп (морски јежеви), док су код других међусобно спојене мишићима. На скелетним плочама се формирају квржице и бодље, а код неких бодљокожаца (морске звезде и јежеви) се бодље могу завршавати клештолико (педицеларије) и тиме добити улогу у чишћењу оклопа, исхрани или се чак на њима могу налазити отровне жлезде.