Беглербег (на
турском,
-{beylerbeyi}-, „бег бегова“) је титула у
Османском царству коју је носио намесник
ејалета,
пашалука, односно беглербеглука, што означава покрајину. Почетком владавине
Мурата I (
1362-
1389.), када се држава
Османлија проширила на
Балканско полуострво, створена је прва већа војноуправна заједница - беглербеглук или ејалет
Румелија. За време
Бајазита I (
1389-
1402.), у азијском делу царства је основан беглербеглук
Анадолија. Даљим ширењем државе образован је низ беглербеглука. Око
1600. године било их је 22, а крајем
17. века 32 у
Азији,
Европи и
Африци.
