Алкохолизам је једна од најраспрострањенијих болести
зависности, односно
токсикоманија. По правилу алкохолизам је психогеног порекла али уз знатан утицај ситуационих фактора због чега је раније сматран пороком а не болешћу. Испољава се као губитак способности уздржавања од прекомерне употребе алкохола, што доводи до зависности, нарушавања
психичког и физичког здравља и социјалних односа. По распрострањености и штетним последицама по
здравље, алкохолизам је одмах после болести
кардиоваскуларног система и
малигних обољења. Због наведених разлога у већини земаља је обухваћен здравственим осигурањем као болест зависности. Чешћи је код мушкараца, али га и жене више скривају. Од укупног броја становништва, сматра се да је алкохоличара неких од 2-3% целокупне популације. Лечење може бити физиолошко (лековима попут
антабуса), психолошко (
терапијом и
рехабилитацијом) и/или социјално групном терапијом.
Породична терапија, за коју се
социјални радници могу обучити, најефикаснији је начин лечења. Пролонгирана конзумација алкохола и његове последице осећају, осим самих зависника и њихове породице и шира околина. Сматра се да у окружењу сваког алкохоличара, пати и испаштају барем још три особе (физички, психички, социјално, економски, морално итд.)
