Адолесценција се у савременим концепцијама развоја личности схвата као специфична фаза у развоју, праћена изразито бурним психичким, емоционалним и моралним кризама, превирањима и лутањима. Третира се и као прелазни период из детињства у зрелост. Узраст се апроксимативно одређује у распону од 12 до 20 година када се код младих дешавају значајне телесне и психичке промене праћене специфичним променама у социјалној сфери живота. Разликује се пет фаза: предадолесценција, рана, средња („права”), касна адолесценција и постадолесценција. Свака изазива одређене кризе, међу којима су најзначајније: нормативна, криза (конфузија) идентитета, криза ауторитета, аскетизам, хипохондрија и криза сексуалности.

Адолесценција се у савременим концепцијама развоја личности схвата као специфична фаза у развоју, праћена изразито бурним психичким, емоционалним и моралним кризама, превирањима и лутањима. Третира се и као прелазни период из детињства у зрелост. Узраст се апроксимативно одређује у распону од 12 до 20 година када се код младих дешавају значајне телесне и психичке промене праћене специфичним променама у социјалној сфери живота. Разликује се пет фаза: предадолесценција, рана, средња („права”), касна адолесценција и постадолесценција. Свака изазива одређене кризе, међу којима су најзначајније: нормативна, криза (конфузија) идентитета, криза ауторитета, аскетизам, хипохондрија и криза сексуалности.