Хуни су били варварски народ турско-татарског порекла. Живели су у азијској унутрашњости животом степских коњаника, у чврстом војничком уређењу. Још од прастарих времена играли су значајну улогу у азијском свету. Покоривши многа друга оближња монголска племена, Хуни су основали у кинеском суседству огромну и силну државу. Одатле су вековима наваљивали на Кинезе, који су против њих подигли и чувени кинески зид (око 200. п. н. е.), али је Кина ипак успела да разори Хунско царство. Од тада су се масе Хуна или покориле Кини, или, у великим масама, одселиле из кинеског домета. Ускоро након тога се помињу и турско-татарски степски Хуни, на средњој Волги, али се не зна сигурно, јесу ли они истоветни са Хунима, одсељеним из суседства Кине. Од тих Хуна одвојио се један велики део (западни Хуни), који је зашао дубље у европску унутрашњост, у другој половини 4 века. Спуштајући се најпре на Каспијско језеро и према Кавказу, западни Хуни су прегазили кавкаске Алане, покорили на Црном мору германске источне Готе, најурили, из Бесарабије и Румуније, преко Дунава на римски Балкан, западне Готе (375), и изазвали тиме епохалне догађаје у европској историји.

Хуни — последний египетский фараон III династии Древнего царства (ок. 2599—2575 до н. э.). Имя Хуни (или Ху) значит «Рубящий». Хуни обычно считается отцом Снофру и царицы Хетеперес (Хетефер). Для защиты южной границы Египта у первого порога на юг от Асуана он основал крепость на острове Элефантина. Человек по имени Хуни упоминается в качестве высокопоставленного придворного ещё при фараоне Джосере, поэтому если предположить, что этот вельможа и есть фараон Хуни, то он пришёл к власти уже в немолодом возрасте. Несмотря на это, Туринский список фараонов отводит ему целых 24 года правления.

Хуните са група номадски племена, появили се в Европа през 4 век. В средата на 5 век, под водачеството на Атила, те създават голяма държава, чиито армии достигат до Галия и Италия. Част от тези племена са и предшествениците на прабългарите.

Хуни су били варварски народ турско-татарског порекла. Живели су у азијској унутрашњости животом степских коњаника, у чврстом војничком уређењу. Још од прастарих времена играли су значајну улогу у азијском свету. Покоривши многа друга оближња монголска племена, Хуни су основали у кинеском суседству огромну и силну државу. Одатле су вековима наваљивали на Кинезе, који су против њих подигли и чувени кинески зид (око 200. п. н. е.), али је Кина ипак успела да разори Хунско царство. Од тада су се масе Хуна или покориле Кини, или, у великим масама, одселиле из кинеског домета. Ускоро након тога се помињу и турско-татарски степски Хуни, на средњој Волги, али се не зна сигурно, јесу ли они истоветни са Хунима, одсељеним из суседства Кине. Од тих Хуна одвојио се један велики део (западни Хуни), који је зашао дубље у европску унутрашњост, у другој половини 4 века. Спуштајући се најпре на Каспијско језеро и према Кавказу, западни Хуни су прегазили кавкаске Алане, покорили на Црном мору германске источне Готе, најурили, из Бесарабије и Румуније, преко Дунава на римски Балкан, западне Готе (375), и изазвали тиме епохалне догађаје у европској историји.

Хуни — последний египетский фараон III династии Древнего царства (ок. 2599—2575 до н. э.). Имя Хуни (или Ху) значит «Рубящий». Хуни обычно считается отцом Снофру и царицы Хетеперес (Хетефер). Для защиты южной границы Египта у первого порога на юг от Асуана он основал крепость на острове Элефантина. Человек по имени Хуни упоминается в качестве высокопоставленного придворного ещё при фараоне Джосере, поэтому если предположить, что этот вельможа и есть фараон Хуни, то он пришёл к власти уже в немолодом возрасте. Несмотря на это, Туринский список фараонов отводит ему целых 24 года правления.

Хуните са група номадски племена, появили се в Европа през 4 век. В средата на 5 век, под водачеството на Атила, те създават голяма държава, чиито армии достигат до Галия и Италия. Част от тези племена са и предшествениците на прабългарите.