Хипофиза је мала (око 1-{cm}-)
ендокрина жлезда на бази
мозга, у коштаном удубљењу названом
sella turcica. Због њене пресудне улога у регулацији активности других ендокриних жлезда, често се назива „руководећом жлездом”. Хипофиза лучи
хормоне под дејством хормона хипоталамуса, са којим је и спојена преко питуитарне петељке, затим
аутономног нервног система и
повратне спреге ендокриних жлезда на које делује. Хипофиза је физиолошки подељена на два режња: предњи- аденохипофизу и задњи- неурохипофизу, између којих се налази мало, код људи готово закржљало подручје
pars intermedia. Два режња су различитог
ембрионалног порекла: аденохипофиза потиче од ћелија епитела
ждрела, док неурохипофиза настаје из нервног ткива хипоталамуса. Предњи режањ хипофизе лучи 6 важних и неколико мање важних
хормона, док задњи лучи два битна
хормона. Хормони предњег режња су:
- хормон раста, који покреће раст целог тела деловањем на стварање протеина, ћелијску деобу и диференцијацију;
- аденокортикотропин, који контролише лучење неких хормона надбубрежне жлезде, који утичу на метаболизам глукозе, беланчевина и масти;
- тиреотропин, који контролише лучење тироксина и тријодтиронина у штитној жлезди, а они контролишу интензитет хемијских реакција код већине телесних ћелија;
- пролактин, који покреће развој млечних жлезда и производњу млека;
- фоликостимулишући хормон и лутеинизирајући хормон, који контролишу раст и развој тестиса и јајника.
