Телепатија је наводни утицај духа A на
дух В, независно од обичних пет
чула. У обичном животу да би A знао шта одсутни В ради, потребно је да од њега добије вест путем: поште, телефона, радија, и сл. или да види неког, који га је тек видео. Али у случајевима телепатије A може дознати шта В ради не помоћу побројаних начина општења, већ непосредно, без икаквих помоћи са стране. Тада дух В утиче на дух А, или другим речима, предаја мисли се врши тако, да се мисао В објективира у
мозгу А, те овај прима халуцинаторну форму, Ако узмемо пример, да В умире - он се на самртном часу сећа A, који му је најбољи пријатељ. Све су његове мисли на самртном одру концентрисане на А, код кога се тада јавља
халуцинација: A види В или чује његов глас!
О томе како је могао умирући В утицати на A, данашња наука се често позива на мождану емисију,
индукциону струју, сличну електричној;
етерну вибрацију, која из једног мозга долази до другог. Поборници телепатије сматрају да мозак „емитује вибрације сличне радио вибрацијама“ вероватно зато што нису још чули за квантну механику и на квантномеханички концепт упетљавања. Овај став присталица телепатије представља типично становиште
псеудонауке.
