Принципат је општеприхваћени назив за државно уређење које је у успоставио први римски цар Октавијан Август, који је владао од 31. п. н. е. до 14. н. е. Принципат је оквирно трајао од почетка Августове владавине до ступања на престо цара Диоклецијана 284. н. е., премда је велики део 3. века н. е. заправо био обележен сталним смењивањем царева на престолу које су одреда самовољно проглашавали војници широм Царства, па се то доба понекад назива и доба војничких царева. Ипак, принципат формално нестаје тек с Диоклецијаном, који заводи ново државно и друштвено уређење у Царству (познато као доминат), које ће даље модификовати његов наследник Константин Велики.

Принципат (, от princeps — первый, глава) — условный термин в исторической литературе для обозначения сложившейся в Древнем Риме в период ранней империи (27 до н. э. — 193 н. э.) специфической формы монархии, при которой формально сохранялись некоторые республиканские учреждения, а император именовался принцепсом.

Принципатът е условен термин в историческата литература за обозначаване на установената форма на държавно управление в Древен Рим в периода на ранната империя (27 пр.н.е. — 193 от н.е.). Създадена е Октавиан Август. Това е специфична форма на монархия, при която формално съществуват републикански учреждения, но владетелят има императорска власт, и се нарича прицепс. Той се счита за "пръв сред равни" сред останалите сенатори. Времево обхваща периода от управлението на Юлиево-Клавдиевата династия, Първа Флавиева династия (Веспасиан, Тит, Домициан) и династията на Антонините.

Принципат је општеприхваћени назив за државно уређење које је у успоставио први римски цар Октавијан Август, који је владао од 31. п. н. е. до 14. н. е. Принципат је оквирно трајао од почетка Августове владавине до ступања на престо цара Диоклецијана 284. н. е., премда је велики део 3. века н. е. заправо био обележен сталним смењивањем царева на престолу које су одреда самовољно проглашавали војници широм Царства, па се то доба понекад назива и доба војничких царева. Ипак, принципат формално нестаје тек с Диоклецијаном, који заводи ново државно и друштвено уређење у Царству (познато као доминат), које ће даље модификовати његов наследник Константин Велики.

Принципат (, от princeps — первый, глава) — условный термин в исторической литературе для обозначения сложившейся в Древнем Риме в период ранней империи (27 до н. э. — 193 н. э.) специфической формы монархии, при которой формально сохранялись некоторые республиканские учреждения, а император именовался принцепсом.

Принципатът е условен термин в историческата литература за обозначаване на установената форма на държавно управление в Древен Рим в периода на ранната империя (27 пр.н.е. — 193 от н.е.). Създадена е Октавиан Август. Това е специфична форма на монархия, при която формално съществуват републикански учреждения, но владетелят има императорска власт, и се нарича прицепс. Той се счита за "пръв сред равни" сред останалите сенатори. Времево обхваща периода от управлението на Юлиево-Клавдиевата династия, Първа Флавиева династия (Веспасиан, Тит, Домициан) и династията на Антонините.