Пресократовци су били први грчки филозофи (од 7. до 6. века п. н. е.) су се првенствено бавили проучавањем природе. Зато се они углавном називају физичати (грчки: -{physis}- - природа која се развија и мијења; -{logos}- - наука, ријеч или говор). Они су настојали да помоћу разумски заснованих доказа утврде првобитне принципе свих ствари. Трагали су за сврхом или смислом бивства - онога што јесте, што чини или омогућава постојање. Они су настојали да здраворазумским закључивањем и уз извјесне аналогије са митолошким преставама превладају разлику између очигледног чулног мноштва, с једне, и општег јединства с друге стране. Пресократовци су под природом разумијевали основу свих збивања или општи оквир стварности; космос је за њих израз којим означавају универзални - „правични“ поредак ствари у свијету. Трагали су за начелом или корјеном свега постојећег (грчки: arhe), за безвременим темељем живота који обезбјеђује постојаност и закономјерност у сталним промјенама унутар чулног свијета.

Пресократовци су били први грчки филозофи (од 7. до 6. века п. н. е.) су се првенствено бавили проучавањем природе. Зато се они углавном називају физичати (грчки: -{physis}- - природа која се развија и мијења; -{logos}- - наука, ријеч или говор). Они су настојали да помоћу разумски заснованих доказа утврде првобитне принципе свих ствари. Трагали су за сврхом или смислом бивства - онога што јесте, што чини или омогућава постојање. Они су настојали да здраворазумским закључивањем и уз извјесне аналогије са митолошким преставама превладају разлику између очигледног чулног мноштва, с једне, и општег јединства с друге стране. Пресократовци су под природом разумијевали основу свих збивања или општи оквир стварности; космос је за њих израз којим означавају универзални - „правични“ поредак ствари у свијету. Трагали су за начелом или корјеном свега постојећег (грчки: arhe), за безвременим темељем живота који обезбјеђује постојаност и закономјерност у сталним промјенама унутар чулног свијета.