Насеље је термин који се користи у многим областима: географији, економији, просторном планирању, архитектури..., овај термин се може применити за сваки компактни скуп стамбених зграда, без обзира на величину. У Србији се у статистици насеље званично дефинише као посебна антропогеографска јединица посебног имена без обзира на број кућа. Три основна елемента дефиниције насеља су: становништво, територија и назив насеља. Територија као елемент насеље дефинише површину насеља, и њена граница је дефинисана у Регистру просторних јединица Републике Србије, најчешће се територија насеља поклапа са територијом катастарске општине на чијој се територији налази насеље, али постоји доста изузетака. Важнан је податак да територија насеља није по правилу компактна, већ може обухватати две или више територијално одвојених целина (насеље Чачак је територијом насеља Бељина подељено на два дела, док је територија насеља Нови Завој подељена такође на два дела, али која се налазе на 20 -{km}- удаљености). Због непостојања ограничења у броју кућа у насеља спадају различити облици антропогеографских целина од засеока, мајура, салаша, села, варошица, вароши, градова и мегалополиса. Да би се избегли неспоразуми често израђује хијерархија насеља, која нема универзални значај (у Индији постоје села са преко 30.000 становника). У Србији не постоји званична подела насеља по хијерархији. Постоји подела на градска и остала насеља. У групу осталих насеља не спадају само села како се то често погрешно сматра, већ и многа насеља насеља градског типа која немају статус градског насеља (Нова Пазова, Ветерник, Сивац, Барајево, Прешево, Црвенка). Делови насеља се могу развојем осамосталити и постати самостална насеља (насеље Златибор је до 1979. године било део Чајетине, насеље Никола Тесла до 1979. године било део Нишке Бање), а опет економски и социјални развој могу довести до спајања више насеља у једно (некадашња приградска насеља Београда, Крагујевца, Чачка, Краљева су ушла у састав града). У Србији постоји већи број лажних насеља која немају статус насеља, али опет егзистирају под одређеним именима и обухватају одређене просторне целине са неким услугама: Равни Гај део насеља Вучковица и Љубић, Велика Жупа део Ковачевца и Миљевића, Бела Земља део Мачката, Качера и Дријетња, Луново Село код Ужица, Свети Илија код Врања, Ставе код Ваљева...)

Насеље је термин који се користи у многим областима: географији, економији, просторном планирању, архитектури..., овај термин се може применити за сваки компактни скуп стамбених зграда, без обзира на величину. У Србији се у статистици насеље званично дефинише као посебна антропогеографска јединица посебног имена без обзира на број кућа. Три основна елемента дефиниције насеља су: становништво, територија и назив насеља. Територија као елемент насеље дефинише површину насеља, и њена граница је дефинисана у Регистру просторних јединица Републике Србије, најчешће се територија насеља поклапа са територијом катастарске општине на чијој се територији налази насеље, али постоји доста изузетака. Важнан је податак да територија насеља није по правилу компактна, већ може обухватати две или више територијално одвојених целина (насеље Чачак је територијом насеља Бељина подељено на два дела, док је територија насеља Нови Завој подељена такође на два дела, али која се налазе на 20 -{km}- удаљености). Због непостојања ограничења у броју кућа у насеља спадају различити облици антропогеографских целина од засеока, мајура, салаша, села, варошица, вароши, градова и мегалополиса. Да би се избегли неспоразуми често израђује хијерархија насеља, која нема универзални значај (у Индији постоје села са преко 30.000 становника). У Србији не постоји званична подела насеља по хијерархији. Постоји подела на градска и остала насеља. У групу осталих насеља не спадају само села како се то често погрешно сматра, већ и многа насеља насеља градског типа која немају статус градског насеља (Нова Пазова, Ветерник, Сивац, Барајево, Прешево, Црвенка). Делови насеља се могу развојем осамосталити и постати самостална насеља (насеље Златибор је до 1979. године било део Чајетине, насеље Никола Тесла до 1979. године било део Нишке Бање), а опет економски и социјални развој могу довести до спајања више насеља у једно (некадашња приградска насеља Београда, Крагујевца, Чачка, Краљева су ушла у састав града). У Србији постоји већи број лажних насеља која немају статус насеља, али опет егзистирају под одређеним именима и обухватају одређене просторне целине са неким услугама: Равни Гај део насеља Вучковица и Љубић, Велика Жупа део Ковачевца и Миљевића, Бела Земља део Мачката, Качера и Дријетња, Луново Село код Ужица, Свети Илија код Врања, Ставе код Ваљева...)