Месец (лат. Luna) је једини Земљин природни сателит и уједно најближе небеско тело, удаљено у просеку 384.400 -{km}-, тако да светлост с Месеца на Земљу стиже за 1,25 секунде. Месец се креће око Земље по елиптичној стази средњом брзином од 1,02 km/s, и прелази дневни лук од 13 степени и 10 минута. Месечева стаза подлеже јаким температурним вибрацијама које узрокује Сунце, па се нагиб стазе према еклиптици у току 173 дана мења од 5 степени до 5 степени и 18 минута. Месец је чврсто небеско тело пречника 3473,3 -{km}-, и по површини је 14 пута, по обиму 50 пута, а по маси 80 пута мање од Земље. Убрзање силе теже је на Месецу 6 пута мање него на Земљи. Око своје осе се обрне за 27 дана, 7 сати и 11,5 секунди (сидерички месец). Због сталног мењања положаја према Сунцу и Земљи различито је осветљен, па се са Земље могу уочити различите мене односно фазе, од којих четири су карактеристичне:

• Млади Месец или младина (Месец невидљив, осим за време помрачења Сунца)
• Прва четврт (Месец видљив увече, и залази у поноћ)
• Пун Месец или уштап (Месец видљив целу ноћ)
• Последња четврт (Месец излази у поноћ и видљив до изласка Сунца)

Месецът е единица за време, която се използва в календара, дълга приблизително колкото един природен период свързан с движението на Луната. По традиция месецът съответства на цикъла на лунните фази – времето през което се повтаря една лунна фаза е ≈29,53 дни и се нарича лунен (синодичен) месец. От някои археологически находки учените правят изводи, че хората са броели дните в съответствие с лунните фази още в Палеолита. Синодичните месеци продължават да бъдат основа на много календари.

Месец (лат. Luna) је једини Земљин природни сателит и уједно најближе небеско тело, удаљено у просеку 384.400 -{km}-, тако да светлост с Месеца на Земљу стиже за 1,25 секунде. Месец се креће око Земље по елиптичној стази средњом брзином од 1,02 km/s, и прелази дневни лук од 13 степени и 10 минута. Месечева стаза подлеже јаким температурним вибрацијама које узрокује Сунце, па се нагиб стазе према еклиптици у току 173 дана мења од 5 степени до 5 степени и 18 минута. Месец је чврсто небеско тело пречника 3473,3 -{km}-, и по површини је 14 пута, по обиму 50 пута, а по маси 80 пута мање од Земље. Убрзање силе теже је на Месецу 6 пута мање него на Земљи. Око своје осе се обрне за 27 дана, 7 сати и 11,5 секунди (сидерички месец). Због сталног мењања положаја према Сунцу и Земљи различито је осветљен, па се са Земље могу уочити различите мене односно фазе, од којих четири су карактеристичне:

• Млади Месец или младина (Месец невидљив, осим за време помрачења Сунца)
• Прва четврт (Месец видљив увече, и залази у поноћ)
• Пун Месец или уштап (Месец видљив целу ноћ)
• Последња четврт (Месец излази у поноћ и видљив до изласка Сунца)

Месецът е единица за време, която се използва в календара, дълга приблизително колкото един природен период свързан с движението на Луната. По традиция месецът съответства на цикъла на лунните фази – времето през което се повтаря една лунна фаза е ≈29,53 дни и се нарича лунен (синодичен) месец. От някои археологически находки учените правят изводи, че хората са броели дните в съответствие с лунните фази още в Палеолита. Синодичните месеци продължават да бъдат основа на много календари.