Каракачани (грч. σαρακατσάνοι) су
грчка етничка група која је живела на планини
Пинду, у Грчкој, а насељавала је и источне делове
Старе планине у
Бугарској. Углавном су номади, чувају овце од којих користе млеко, месо и вуну. Справљају качкаваљ, чију су технологију од њих преузели и српски старопланински чобани. У Србији их зову и
Ашанима или
Црновунцима, с обзиром на то да су неговали стари балкански сој оваца тзв.
какракачанску овцу. Православне су вере и говоре каракачанским дијалектом. Данас их, поред
Грчке, има у
Бугарској (око 15. хиљада), у
Македонији,
Албанији и
Малој Азији. У
Србији се нису задржали. Три су тумачења порекла речи „каракачан“. По једном, име им долази од турске речи
-{karakaçan}- или
-{kırkaçan}-, што значи „онај који оставља необрадиву земљу“ или „који напушта планину“, по другој, од две турске речи „
кара“ - црн, и „
качан“ - бегунац, и треће, од арумунске речи
-{sarac-tsani}-, што означава „сиромах“.