Боја је појам који се односи на одређени свјетлосни осећај физичке особине
светлости, чија кретања прима наш визуелни апарат (
око и део
мозга задужен за интерпретацију података), а која долазе из неког извора или се одбијају са површине неке
материје. Зраци светлости су електромагнетска кретања тачно одређених
таласних дужина. Људско око региструје све оне који се налазе у опсегу између 3600 и 7800
ангстрема. Сва остала светлосна кретања осећамо другим чулним органима. Када кретање одређене таласне дужине дође до људског ока, изазива се тачно одређен надражај који има као резултат перцепцију жутог, плавог, црвеног, итд. Ако у наше око стигну у снопу кретања свих таласних дужина тада осећамо безбојност односно бело. Дакле, ако нека материја одбија све зраке свјетлости, тј. све светлосне таласне дужине, тада ту материју видимо као белу. Супротно томе је када одређена материја упија све зраке, односно не одбија ни једну таласну дужину према нашем оку, онда ту материју видимо као црну. Између те две границе налази се цео спектар боја.