Астеносфера је подручје унутар Земље, које се простире између 100 и 200 километара испод површине, али по неким подацима, вероватно достиже дубину и до 700 километара. То је слаба или „мека“ зона горњег омотача, а лежи непосредно испод литосфере. Има значајну улогу у тектоници плоча и изостатичкој компензацији. Без обзира на своју температуру, због високог притиска је у некој врсти пластичног стања и има релативно малу густину. Сеизмички таласи, чија брзина опада са смањењем компакције средине, пролазе релативно споро кроз астеносферу, због чега се она још назива и зоном малих брзина.

Астеносфера — пластичный слой в мантии Земли. Астеносфера выделяется по понижению скоростей сейсмических волн. Выше астносферы залегает литосфера — хрупкая оболочка Земли. Граница между литосферой и астеносферой может лежать на глубине от 4 (под рифтами) до 200 (под кратонами) км.

Астеносферата е слой от строежа на земното тяло, заемащ най-горната част на  земната мантията. Намира се между 100 и 200 km под повърхността, но вероятно на места достига до 400 km. Това е „най-слабата“ или най-меката част от земната мантия.

Астеносфера је подручје унутар Земље, које се простире између 100 и 200 километара испод површине, али по неким подацима, вероватно достиже дубину и до 700 километара. То је слаба или „мека“ зона горњег омотача, а лежи непосредно испод литосфере. Има значајну улогу у тектоници плоча и изостатичкој компензацији. Без обзира на своју температуру, због високог притиска је у некој врсти пластичног стања и има релативно малу густину. Сеизмички таласи, чија брзина опада са смањењем компакције средине, пролазе релативно споро кроз астеносферу, због чега се она још назива и зоном малих брзина.

Астеносфера — пластичный слой в мантии Земли. Астеносфера выделяется по понижению скоростей сейсмических волн. Выше астносферы залегает литосфера — хрупкая оболочка Земли. Граница между литосферой и астеносферой может лежать на глубине от 4 (под рифтами) до 200 (под кратонами) км.

Астеносферата е слой от строежа на земното тяло, заемащ най-горната част на  земната мантията. Намира се между 100 и 200 km под повърхността, но вероятно на места достига до 400 km. Това е „най-слабата“ или най-меката част от земната мантия.