Према
психоаналитичкој теорији Ја представља једну од три инстанце
психичког апарата (Ја, Оно и Над Ја). У динамици
психичког живота Ја је средишњи, најбитнији и најсложенији део свесне
личности са најважнијом функцијом
комуникације са реалношћу и контроле
нагона. Поседује одбрамбене механизме који омогућавају да искључи поједине нагонске тежње из
свести, да спречи или одложи њихово задовољење као и да трансформише поједине нагонске импулсе. Тиме Ја опажа, осећа, мисли и планира
понашање личности. Материјални аспект
човековог Ја представља његово физичко
тело (телесно Ја), а друштвени како га други виде (социјално Ја). Ја је у нормалном стању добро интегрисана субјективна структура која обједињује многе централне
вредности, ставове, црте, мотиве,
емоције и улоге
појединца.